Menu
0 Comments

„Storie Alfa Romeo“, osma epizoda – dizajn, sportski duh i inovacije: model 156 autentični uspeh brenda Alfa Romeo

 

Skoro milion ljudi posetilo je dilerstva u nedelju kada su održana „otvorena vrata“. Više od 100.000 porudžbina za nekoliko meseci. 680.000 ukupno prodatih primeraka od 1997. do 2005.  Ove brojke čine model 156 jednim od najuspešnijih AR modela u istoriji

Model 156 predstavljen je svetskim medijima 1997. u Centro Cultural de Belém u Lisabonu. Namere kompanije bile su jasne: da napravi limuzinu koja kombinuje stil, izvrsnost i savršeno dinamično rukovanje, sa savršenom ravnotežom između performansi i upravljanja. Formula proizvoda koja je 100% Alfa Romeo.

Cilj je bio vrlo ambiciozan – i rezultat je bio jedan od najboljih automobila s pogonom na prednjim točkovima ikada napravljenih.

Alfa Romeo i pogon na prednje točkove

Prvi automobili bili su pravljeni s pogonom na zadnjim točkovima – ali od početka, hipoteza pogona na prednjim fascinirala je dizajnere. Ideja je pala na pamet Alfa Romeo dizajnerima u prvom posleratnom periodu. Sata Puliga (Satta Puliga) i Buso (Busso) su bili uvereni da ovo rešenje ima potencijala, i počeli su razvojni program koji je za cilj imao da učini model 1900 prvim vozilom s pogonom na prednje točkove ovog brenda. Međutim, kompanija je odlučila da ode u drugom pravcu: početkom 1950-ih,razmatrala se ideja pravljenja manjeg Alfa Romeo modela s pogonom na prednje točkove, što je dovelo do proučavanja raznih vrsta pogonskih sistema.

Međutim, nijedan od ovih projekata nije dostigao fazu industrijalizacije. Međutim odluka je samo odložena. Alfa Romeo je odlučio da proširi svoju gamu s modelom pored Giuliette: kompaktan model u stilu „punom parom napred“, koji će pojačati prodaju.

Umesto toga, novi projekat je poveren Rudolfu Hruski, „ocu“ različitih verzija modela Giulietta. Alfa Romeo mu je dodelio dvostruku odgovornost: da u isto vreme dizajnira novi automobil i fabriku gde će se on praviti. Tako je nastao Alfasud, prvi Alfa Romeo model sa pogonom na prednje točkove

Alfasud je nastao kako „na praznom papiru“ tako i „na zelenim poljima“; bio je to redak slučaj da se fabrika automobila projektovala i pravila kako bi proizvodila konkretan model. Automobil nije imao tehnička ograničenja kojih je morao da se drži, sem da bude veran ciljevima proizvoda.

„Očigledno je morao da ima pogon na prednje točkove. I morao je da bude luksuzni potkompaktni model, automobil sa pet sedišta i vrlo velikim prtljažnikom.“ Tako je Hruska opisao projekat nekoliko godina kasnije.

„Bokser“ motor od 1,2 litra (s oprečno postavljenim cilindrima) je bio izabran umesto 4-cilindričnog motora s linijski postavljenim cilindrima, jer je niži i pogodniji za aerodinamičan profil. Struktura automobila s „dvostrukom zapreminom“ koja je bila osmišljena tako da pobošlja i pristup prtljažniku – zapremine 400 litara, zahvaljujući činjenici da je rezervoar smešten ispod zadnjeg sedišta, umesto između sedišta i dela za prtljag. Ovo je omogućilo inovativan, funkcionalan i bezbedan pristup koji je odmah naširoko imitiran.

Alfasud je bio prvi važni zahtev koju je preuzeo Đorđeto Đuđaro (Giorgetto Giugiaro) i pokazalo se da je veliki komercijalni uspeh. Kako bi se ispoštovala sva ograničenja prostora i veličine, mladi stilista je osmislio osobinu „high tail“ (visok rep) i  povezao ga s aerodinamičnim prednjim delom jednostavnom pravom linijom.

Alfasud  je počeo da se proizvodi 1972. godine, što je godina kada je proizvodnja brenda premašila milion primeraka od osnivanja. Alfasud će skoro dostići ovaj rekord samostalno, sa 900.925 primeraka proizvedenih između 1972. i 1984. (a da ne pominjemo verziju Sprint). Postao je najprodavaniji Alfa Romeo automobil.

Od racionalizacije proizvodnje do centralizovanja brenda

Godine 1986. IRI (državni vlasnik kompanije Alfa Romeo od 1933.) prodao je brend grupi FIAT – i, kao i u svim procesima industrijske integracije, prvih nekoliko godina posvećeno je uglavnom racionalizaciji proizvodnje i lanaca snabdevanja.

Godine 1980. glavna reč svih proizvođača automobila bila je „sinergija“. Procesi i proizvodi bili su sve više i više standardizovani. Mnoge komponente su se koristile na više modela zbog troškova. Dizajneri su morali da poštuju stroga ograničenja (kao što je veličina vrata), što je prigušilo kreativnost.

Narednih godina, pravila su relaksirana. Kupcima se nije dopala prevelika homologacija, i počeli su da traže automobile koji su bili upečatljiviji. Ličnost brenda povratila je svoj izgubljeni značaj, što je uticalo na izbor javnosti. Ova prekretnica promenila je istoriju dizajna automobila na kraju veka.

Sportska vožnja, visoke performanse, inovacija (i stil)

Za Alfa Romeo, to je značilo povratak na početke. Prvi veliki korak bilo je ponovno uvođenje upečatljivih karakteristika brenda pomoću oživljavanja tima Alfa Corse, slavnog trkačkog tima u kome je Enco Ferari (Enzo Ferrari) napravio svoje prve korake. Godine 1993. model 155 GTA učestvovao je u DTM, turizmo šampionatu u Nemačkoj, i vozio ga je Nikola Larini (Nicola Larini) – koji je bio prvi u 11 od 20 trka, vrativši Alfa Romeo i to prvi put na Nürburgring podijum.

Doprinos dizajna bio je veliki. Model 164 iz 1987. godine, prvi brendov glavni automobil s pogonom na prednjim točkovima, dizajnirao je Pininfarina… ali od tada, uloga internog dizajnerskog centra Centro Stile Alfa Romeo počela je da postaje sve važnija.

U Areseu, tehnologije su se menjale, ljudi su se menjali, i proces se menjao. Novi sistemi koji su radili uz pomoć računara uvedeni su za dizajniranje i izradu prototipa. Tim Centro Stile je uključen u dizajnerske platforme, i učestvovao je i u izborima tehnologije – na kraju krajeva, ono što je funkcionalno mora takođe i da bude lepo, i obratno. Forma i suština uvek idu zajedno: to je ona „neophodna lepota” brenda Alfa Romeo.

Dizajniranje nove game

Centro Stile nije napravio samo stil modela… dizajnirao je celu gamu. I nekoliko godina kasnije, san je postao stvarnost. Godine 1995. brend je uneo originalni model sa dvostrukom zapreminom, 145, u C segment, i naredne godine, njemu se priključila i verzija sa dve i po zapremine (model 146). GTV i Spider sportski automobili su došli sledeći, izrađeni u saradnji s Pininfarinom. Prava prekretnica bio je model 156.

Stil modela 156 bio je izvanredna kombinacija snage, inovacije i klasike. Prednji „štit“ je povratio svoj dominantni karakter i prebacio svoje linije na haubu. Kada se posmatra spreda, blatobrani su „grabili točkove“, isijavajući snagom i kontrolom na putu. Veza između staklenih i metalnih površina podsećala je više na kupe nego na limuzinu. Kvake zadnjih vrata su nestale, i bile su skoro nevidljivo integrisane u okvire prozora, a čisti bokovi su naglašavali gipki i dinamični profil automobila. „Izgleda kao da se kreće čak i kad stoji mirno“, komentarisao je de Silva.

Model 156 se vratio onoj vrsti hromatskog istraživanja koje je prethodno moglo da se vidi na modelima Carabo i Montreal. Alfa Romeo dizajneri pronašli su inspiraciju u kolekciji muzeja, istoj zgradi u kojoj je i danas: posmatrajući boju modela 8C 2900 B iz 1938. izmisli su „Nuvola“ (ita. oblak) plavu, sa efektom nalik slojevima liskuna koji je ukrašavao automobil sjajem u duginim bojama.

Napredni sportski karakter

Model 156 je i sa tehničke strane  bio izvanredan automobil. Od dizajnera je traženo da razviju koncept „naprednog sportskog karaktera“ kombinujući snagu, lakoću i kontrolu. Ovo je uvek bila formula koja odražava vožnju Alfa Romeo automobila.

Kako bi se postigao ovaj cilj, upotrebljeni su novi materijali (npr. magnezijum i „tailored blank“ vrste čelika), dizajnirani su izuzetno pažljivo izrađeni sistemi vešanja (npr. visok prednji paralelogram), i posebna pažnja je posvećena mehaničkom podešavanju, kako bi se unapredilo upravljanje i preciznost trajektorija.

Model 156 osvojio je sve: bila je to najuzbudljivija limuzina za vožnju u celoj generaciji. Sportska verzija bila je pobednik: za 10 godina šampionata Gran Turizmo, osvojila je 13 titula.

Rođenje sistema „common rail“

Kada se pojavio, imao je šest verzija motora. Busso V6 imao je tri „Twin Spark“ motora koji su prvi put kombinovali duplo paljenje (tehnologiju koju je prethodno koristio Đuzepe Merosi (Giuseppe Merosi) 1914. godine) sa četiri ventila po cilindru.

Prema logici evropskog tržišta u to vreme, benzin je bio dominantno gorivo; ali ova pravila će se uskoro promeniti. I Alfa Romeo je bio taj koj je započeo revoluciju: 156 je bio prvi automobil na svetu koji je uveo sistem „common rail“.

Novinari koji su testirali verzije 1,9 i 2,4 JTD u Lisabonu bili su zapanjeni: prvi put, dizel motori nudili su performanse na nivou benzinaca, kao i tišinu i komfor.

„Automobil godine“

Model 156 osvojio je srca javnosti i kritičara, i 1998. godine doneo je brendu Alfa Romeo prvi put međunarodnu nagradu „Automobil godine“. Njegova mlađa sestra, model 147 (koja ne samo da je delila stilski „porodični“ osećaj, već i osnovu, vešanje i motore) stigla je nekoliko godina kasnije, osvojivši istu nagradu 2001. godine.

 

FCA Srbija

Oznake: ,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *